Page 214 - Deset godina poslije

Ratko Dragović - Klek

Nakon toga otišao sam u satniju i ispričao što sam našao. Sada
je trebalo nabaviti neko manje vozilo koje nije bučno i iščupati
minobacače te ih odvesti na sigurno. Netko je predložio, pinzgauer
bi bio najbolji. On je malen, veoma tiho radi, a jako je i stabilno
vozilo. Mi takvo vozilo nismo imali. Nazvao sam Rašu i njemu
rekao što smo našli i koji problem imamo. Rekao mi je da dođem
do njega u Novsku. Otišao sam.

Odveo me u zapovjedništvo 1. A brigade ZNG-e te smo tražili
da nam netko ustupi pinzgauer. Zapovjedništvo brigade tada je
bilo u selu Lipovljanima u jednoj privatnoj kući. Kad smo ušli
u zapovjedništvo tamo je bio zapovjednik 1. A brigade ZNG-e
Marijan Mareković, zapovjednik Operativne skupine Posavina
Rudi Stipčić, operativac Eduard Butjer i obavještajac Ivan Doležal.
Ispričali smo i njima do čega smo došli i koju pomoć tražimo.
Rekli su da nam ne mogu pomoći i da se sami snađemo. Nakon toga
otišao sam natrag na teren.

Kako sam se vozio prema Kričkama stao sam u Livađanima i
pitao Koprivničane imaju li slučajno oni takvo vozilo.
Odgovorili su da imaju. Pitao sam ih hoće li mi pomoći. Za
nagradu dobit će jedan minobacač. Pristali su. Odmah smo sjeli u
pinzgauer i krenuli prema Kričkama. Za nekoliko minuta dovezli
smo se do minobacača. Pokušali smo ih izvaditi, ali nije išlo. Bili su
jako zamrznuti u zemlji. Izvadili smo lopate i počeli ih otkopavati.

Vađenje zarobljenih minobacača 120 mm

214