Page 165 - Deset godina poslije

Deset godina poslije

Otišao sam onako sav mokar do svojih. Vidio sam da su granate
jučer pale veoma blizu nas. Gardisti su mi naložili otvorenu vatru.
Ja sam se skinuo i sušio na vatri odijelo i čizme čitavo poslijepodne.

Navečer je do naših položaja došao Rašo i rekao kako nam je
doveo smjenu. Bio je to ostatak moje 1. satnije. Onaj dio koji nije
došao na vrijeme u vojarnu kad smo mi krenuli na teren. Bilo ih je
četrdesetak.
Među njima je bio i zapovjednik voda Specijalac. Predali smo
im položaje i mi smo se svi iz 1. satnije ukrcali u kamion. Od oko
šezdeset ostalo nas je šesnaest na terenu. Slična situacija bila je i u
2. satniji.
Kad smo stigli u Novsku, ukrcali smo se u autobus i krenuli na
odmor u Zagreb.
Kada smo se vratili u Zagreb na odmor, bilo nam je teško
priviknuti se biti bez granata, da imamo struju, vodu itd. Nismo
mogli spavati jer nam je smetala tišina.

165