Page 27 - Deset godina poslije
P. 27

Deset godina poslije

                Potražili  smo  strjeljivo.  Pronašli  smo  ga  kraj  ceste  i  krenuli
             natrag prema vrhu. Ovaj se put nismo mogli brzo kretati, kako zbog
             umora, tako i zbog tereta koji smo nosili. Polako smo se kretali i
             nakon pola sata došli čitavi na vrh brda. Čim smo došli, netko je
             počeo pucati.

                Zalegli smo.
                Ubrzo se ispostavilo da je netko slučajno pucao. Ostavili smo
             ta dva sanduka na početku brda kod Koradea. Otišao sam na svoj
             položaj odmoriti se. Bio sam sav mokar. Moji su mi ostavili samo
             malo vode. Ubrzo sam popio svu vodu. Više nitko nije imao vode i
             ako ju je imao, čuvao ju je za sebe.
                Kako  je  bilo  jako  sunce,  računao  sam  da  ću  se  prije  mraka
             osušiti. Dok sam se sušio, pokušao sam shvatiti zašto baš ovo brdo
             mi čuvamo. Kojeg je značaja?
                Polako se spuštao mrak, a ja se još nisam osušio. No, to mi i
             nije bila jedina briga. Na nas su navalili komarci koji su nas ubadali
             čak  i  preko  košulje.  Živković  je  iz  svoje  naprtnjače  izvadio  još
             jedno šatorsku krilo. Njime smo se sva trojica pokrili. Bilo nam je
             puno toplije i donekle nas je zaštitilo od komaraca. No, i dalje su
             nas ubadali po licu. Neki su čak zapalili i pušili po dvije cigarete,
             samo da ih otjeraju. Kako je noć postala sve hladnija, komarci su
             nestali, ali i nama je bilo sve hladnije. Nitko nije računao da su
             noći u šumi tako hladne. Negdje poslije pola noći bilo nam je tako
             hladno da su nam zubi u ustima cvokotali bez kontrole. Nisam se
             mogao suzdržati. Zbog takve hladnoće nismo mogli zaspati. Nama
             je bilo kako-tako u odnosu na one koji nisu imali šatorsko krilo.
             Više se nije moglo izdržati. Jedva smo čekali da svane. Nismo se
             mogli kretati da se zagrijemo, jer kako smo bili zgusnuto položeni
             jedan kraj drugoga, pregazili bismo jedan drugoga. Čitavu noć bilo
             je mirno, nismo čuli nikakve kretnje po šumi. Na položajima je bila
             apsolutna tišina.
                Pri  samom  svitanju  neke  je  umor  ipak  uspio  uspavati.  Da
             spavaju, znali smo zbog toga što su hrkali. Počelo je sve više njih
             hrkati. Inače, ujutro smo očekivali napad. Trebali smo biti svi budni
             i spremni za obranu tog brda. Počeli smo ih zvati, no ni to nije
             pomoglo.



                                                                      27
   22   23   24   25   26   27   28   29   30   31   32