Page 207 - Deset godina poslije
P. 207

Deset godina poslije

                Kad smo stigli do prvih položaja, moja skupina više nije imala
             snage ići dalje. Vratili su se natrag u selo, a ja sam produžio prema
             Kolaku. Došao sam do brda Čardaka, tt. 319. Ostavljena dva gardista
             čudila su se otkuda sam se ja tu stvorio. Zar nisam ispred njih?
                Nisam im objasnio, već sam im rekao da budu jako oprezni jer
             se naprijed nešto nepredviđeno dogodilo.
                Nastavio sam dalje. Spustio sam se na livadu i ugledao dvojicu
             gardista  kako  drže  trećega,  koji  je  bio  ranjen.  Imali  su  jednog
             ranjenika. Bio je to Kolovrat. Imao je prostrjel ispod ključne kosti.
             Dok  je  rana  bila  vruća,  mogao  je  sam  hodati.  Na  brzinu  mi  je
             ispričao da ih je neprijatelj dočekao ispod brda. Produžili su prema
             sanitetu,  a  ja  sam  nastavio  dalje.  Ubrzo  potom  opet  sam  naišao
             na skupinu gardista kako nose jednog suborca. Taj se pak derao
             kao da ga netko kolje. Bio je to Tandara. On je imao prostrjel na
             objema potkoljenicama. Vjerujem da ga je jako boljelo. Iza njih su
             se vraćali izmiješano gardisti iz 1. i 3. satnije. Našao sam i Kolaka.

                On mi je tada na brzinu ispričao da su upali u zasjedu. Kad smo
             se odvojili, jedan njegov pripadnik, Glešić, spustio se u Kovačevac
             Čaglićki, u dio sela koji je bio više uvučen u šumu. Za vrijeme
             prvog napada u tom dijelu nije nikoga bilo. Barem smo mi mislili
             da nema nikoga. Pošto je ona granata pala na nas, oni su nastavili
             dalje prema jednom malom brežuljku, prije spuštanja prema dolje,
             prema kraju šume.

                Čula se pucnjava desno od njih. Do njih je dotrčao Glešić.
                Netko je pucao po njemu.
                Kad je došao do njih rekao je: „Kad sada nisam poginuo, ne ću
             nikada.”
                Ali nakon deset metara dalje bio je pogođen.
                Rekao je: „Pogođen sam u srce, gotov sam.” Glešić je poginuo.
                U tom je trenutku neprijatelj pješačkim oružjem pucao po njima.

                Drugi  je  metak  pogodio  Kolovrata.  On  se  sam  izvukao.  U
             međuvremenu su oko njih pale bombe. Nisu znali odakle su bačene.
             Treći i četvrti metak pogodio je Tandaru. Tandara je ostao na mjestu
             ležati. Tada su svi shvatili da se puca po njima.


                                                                     207
   202   203   204   205   206   207   208   209   210   211   212