Page 188 - Deset godina poslije

Ratko Dragović - Klek

Vratili smo se k ostatku satnije. Do tada su se svi skupili na
jednoj livadi. Bili smo jedni pokraj drugih.
Pokušao sam radiovezom dobiti zapovjednike 2. i 3. satnije, ali
nitko nam se nije javljao. Odjednom sam začuo Deurov glas. Njega
sam prije par dana poslao u Zagreb da nam nabavi centralu, žice i
nekoliko telefona da razvučemo po položajima.
Rekao je: „Pa vi ste živi!” Već se do tada u Kričkama proširio
glas da smo svi mrtvi. Da se više nitko ne će izvući. Pitao me još
što da radi. Otvorenim govorom na radiovezi rekao sam mu da
smo opkoljeni, da skupi par gardista i da ide onom istom stazom
kojom smo prije par dana izviđali prema Kovačevcu Čaglićkom te
kad dođe blizu vrha, da otvori nasumce vatru prema vrhu brda. Na
taj će način skrenuti pažnju na sebe i rasteretiti obruč u kojem se
nalazimo.
Rekao je da ide skupiti gardiste i da će odmah krenuti. Svi su
gardisti bili umorni i nitko nam nije htio pomoći. Na to je Deur
dodao da ide on sam.
Odgovorio sam mu da ne ide i da bude na radiovezi.
Opet sam gardistima rekao da čučnu i da ne pričaju dok ja ne
pronađem izlaz te da od sebe odbace sve što im je suvišno. Bacali
su RPG-7, punjenja za RPG-7, osu, rakete za osu i drugo.
Ranjenik je grcao od bolova. Emina mu je u usta gurnula zavoj,
koji je veoma jako stisnuo.
Kad sam prolazio kraj njega, stisnuo sam ga za ruku i dao mu do
znanja da ga ne ćemo ostaviti.
Tada sam čuo kako stariji brat Ivan Bašura govori mlađem bratu
Željki: „Nemoj kaj zajebati, jer ću te streljati.” Na to mu je mlađi
brat samo odgovorio: „Ne sekiraj se.”
Kako je neprijatelj bio ispred nas, iza nas, sjeveroistočno od
nas, preostalo mi je jedino da pokušamo otići prema sjeverozapadu,
prema Donjoj Subockoj. Rekao sam Viky da idem vidjeti put kojim
ćemo se izvući i ako bude čula pucnjavu, znači da sam upao u
zasjedu. Tada neka pokušaju kako tko umije i zna, samo se ne smiju
predati, jer netko će se ipak izvući.

188